* Колико се у претходних пет месеци свет променио геополитички? Чини ми се више него претходних 20, 30 година?

- То је тачно и то је питање на које није лако дати одговор. Покушаћу да упростим ствари. Немачка је израсла у апсолутно доминантну силу Европе, али Немачка се тиме приближава свом све снажнијем утицају и већом хегемонизацијом или већим јединством које постоји у ЕУ, тиме се Немачка полако приближава првом месту на листи најмоћнијих земаља света. Она је изашла као велики победник и као кључни конкурент је и САД и Немачкој Народна Република Кина. То је оно што се догодило, показало се које економије могу да издрже, говорим о великим економијама. Ми можемо да будемо срећни што наша мала економија у окружењу малих економија нешто боље стоји. Дакле, а од великих, немачка и кинеска економија брже и лакше излазе из кризе. Надам се да ће америчка да изађе из кризе брже и желим успех председнику Трампу и по том питању и по питању смиривања не само расних, већ и дубински политичких тензија у САД. Свакако, нико није добитник, сви су губитници, јер нападнути су од стране невидљивог и тешког противника и нема за то увек нерационалног објашњења, али ако је неко изашао снажнији у односу на пре кризе, онда су то свакако Немачка и Народна Република Кина. У складу са тим ће се полако мењати и геополитичка опредељења, али и, рекао бих, позиција појединих земаља.

* Шта је то код нас, председниче, када дође криза, ванредна ситуација, нажалост имали смо их неколико у последњих неколико деценија, показујемо висок степен солидарности, емпатије, саборности, а како прође, тако крену неке трзавице, да ли је то неки психолошки моменат у нашем народу?

- Мислим да се наш народ веома одговорно понашао и захвалан сам људима бескрајно што су чували себе, али и чували своју земљу и све друге. Кад говорите о политици, у политици је нормално, кад имате људе који чезну за успехом, а у ствари успех не направе, онда ћете увек да видите да ти људи нервозно реагују и покушавају да употребе или злоупотребе време кризе за сопствену политичку добит. На то останете неми и гледате како и на који начин да продужите даље да радите. Не мислим да смо имали великих проблема са тим свађама, сукобима. Нервоза када крене код људи што морају да седе у кући, па онда неко мора да лупа у шерпе, ја то све разумем. То је све људски и то није ништа страшно. Волео бих да смо још два или три дана могли да издржимо без тога, али можда су људи у праву, можда је требало баш тада када смо прекинули мере да то и урадимо. Али неки ће увек пронаћи довољан разлог. То вам је као и око Косова и око многих других питања. Све уништите, не оставите никакав простор за оне који би нешто могли да ураде у будућности, а онда кажете "Еј ти си у будућности крив због тога што смо ми направили у прошлости". Али није ово 1990, 1991. година. Људи не верују у бајке, не верују у празне приче, људи су прошли кроз све, они знају како су неки владали и управљали, знају како то изгледа и желе одговорност, желе стварна обећања, не измишљотине, истакао је председник Вучић.

Мени је Шимон Перес рекао једну важну ствар, велики јеврејски, не само израелски лидер. Седели смо у његовом Институту на обали Средоземног мора, недуго потом је умро, пола године или годину. Рекао ми је, "Александре, постоје две ствари које ће људи у свету морати да упражњавају уколико желе напредак. Прва ствар је та да ће деца у школама морати два сата дневно да раде, да буду припремљени за посао, да раније одлазе од родитеља и да буду спремни да раде или у фабрикама, или у фирмама, или на њиви, или било где, али мораће да науче да раде. Друга ствар је много важнија, то је да када завршите факултет са 23, 24 или 25 година или средњу школу са 18, 19 година, да после тога не можете све време само радите, а да не напредујете на интелектуалном нивоу, већ да морате да издвојите два сата дневно да учите. Није крај живота када сте завршили школу, да машете својом дипломом." Ја сам завршио Правни факултет и да узмем да машем својом дипломом. Није довољно. Морате да се усавршавате, морате да учите додатно, морате да напредујете, јер то је оно што захтева савремени свет. Мењају се технологије, мењају се услови живота, сазнају се многе нове ствари и то је оно што ми можемо и морамо да урадимо.

* Да будемо искрени, о томе сам причао често и са нашим професорима са факултета, неки наши професори када заврше докторске студије, ту престане и праћење неке литературе и писање неких радова

- Неки од професора су о томе и говорили. Зато што многи људи мисле да смо завршили све када завршимо са 30 година и да даље треба само да преживимо и да проживимо. Мора много да се ради и много да се мења. Имамо млађу генерацију људи који разумеју то све и који страховитом брзином напредују и тиме сам задовољан. Али морате себе да мењате да бисте могли свет око себе да мењате. Зато је важно дуално образовање на коме инсистирамо, зато је важно и да додатно, осим у здравству, у медицинско особље почнемо да улажемо што више, у просветни систем и да ће то донети резултате.

* Пре три, четири недеље овде је седела професорка Грујичић, након тога професор Несторовић, па Снежана Бојанић из Покрајинског секретаријата за здравство, и сви су се сложили у једном, ни једна Влада није имала толико слуха за здравство, што се негде показало и током ванредног стања, као што је Влада у последњих 4, 5 година.

- Нисам ја још увек свим задовољан и сад ћу вам изнети једну ствар. Када говоримо о Панчеву, ми ћемо овде, осим Интернистичког одељења у које је уложено 668 милиона, ако сам добру цифру запамтио, у потпуности реконструисати Општу болницу у Панчеву и то ће бити од великог значаја. Чуо сам се и са директором панчевачке болнице, која је велики терет преузела на себе и која није бежала од одговорности током Ковида-19, током најтежег дела епидемије. Постоје и они који су тражили само да изузму њихове болнице, као да нису били у питању наши грађани, него хајде да ми себе сачувамо. Панчевачка болница није била једна од тих, они су заиста храбро прихватили тај посао, иако нису имали значајних јединица интензивне и полуинтензивне неге, примили су лакше пацијенте, зато смо им доставили респираторе, који остају у панчевачкој болници. Опремићемо на најсевременији начин и панчевачку болницу и све друге. То улагање у болнице, ако погледате, свугде су између 20 и 30 милиона евра. Знате ли колики је то новац за нашу земљу? Можете ли онда да замислите колика су улагања у Клиничке центре? И Нови Сад, Ниш који смо већ направили, и Београд, и Крагујевац. Улагали смо у здравство много, али има нешто чиме нисам задовољан. Погледао сам једно истраживање које је добро и то су радили на пристојан начин, са добрим узорком, да, рецимо, све даске за вц шоље да заменимо, не би нас коштале 10.000 евра. Ситница, а људи би видели огроман помак. Навео сам овај пример, ми сада када говоримо, говоримо о великим пројектима и људи увек желе о великом да размишљају, али нисмо довољно водили рачуна о ономе због чега смо некада звали "ти си премијер за тоалете", а ја сам и сада када сам отишао у Лозницу, ја их сваки пут изненадим. Они ми увек направе протокол куда ћу ја да идем, а ја увек скренем и одем до тоалета да видим како су уређени. То је оно што нам је потребно, ту су нам важни директори, али ту нам је важна и хитна реакција Министарства. Дакле, да разумеју да је та набавка од 5.000 динара, 10.000 динара минимална. Дајте да то урадимо, да наши пацијенти, наши људи, да наше деке и баке, да наши родитељи, наша деца, могу да оду у тоалет. И није проблем мењати их на сваких 3, 4 месеца. Боље да имамо добро одржавање, да у то улажемо, него да пустимо да то пропадне и да онда због тога какви су нам тоалети људи кажу, "па чекајте, шта нас брига што имате најскупље апарате када нема основних хигијенских услова". То су ствари које још морамо да променимо, а то је и мењање наших навика. Иначе, у здравство смо толико много уложили да ми је тешко да израчунам.

* Дана Грујичић је причала о гама ножу, скенерима…

- Дана је једна дивна жена и она је фер по том питању, она ће увек то да каже. Био сам са госпођом Грујичић када је отварала и гама нож и x-нож, то је за неуролошке захвате, објашњавали су ми то, иако ништа то не значи некоме ко је лаик, али су ми рекли да је важно.

* Држава која улаже у здравство и образовање води рачуна о виталности своје нације и о будућности своје нације.

- Тачно је, али држава која улаже у то, то је држава која има новца. То је држава која економски добро функционише. Да људи не помисле да је то зато што сам ја много добар, па волим да то радим, а неки други су били много лоши. Не, то је зато што имамо много више новца, то је зато што нам привреда много боље ради. То је зато што можемо да потрошимо новац на то и показало се да то није бесмислено. Погледајте, само да направим једну малу анализу, нама су у Ковид болнице претворене, подразумева се, Инфективна клиника, коју смо кренули да реновирамо баш две недеље пре него што је корона кренула.  Сада ће да крену радови ваљда стварно. Урадили смо у оквиру Клиничког центра више клиника и реновирали, рачунајући и Ургентни центар и све друго, Болница "Драгиша Мишовић", која је преузела вероватно најтежи терет изгледа као Спејс-шатл, али смо то направили пре годину дана и она је са 26 респиратора дошла до 160 респиратора. Можете замислити каква је то разлика, коју су користили и за полуинтензивну, и за интензивну негу. Негде да само дају кисеоник, а негде да прикључе на апарат, да апарат дише уместо вас. Од земунске болнице, која је била руина направљена је фантастична болница, такође и звездарска болница, КБЦ Карабурма уз коју је направљена и Ковид болница. Панчевачка болница изашла је из кризе јача него раније уз све честитке особљу које је пожртвовано радило и није избегавало своје обавезе. За те реформе је био потребан огроман новац, биле су потребне реформе из 2014., када су људи мислили да сам један од политичара који их лаже. Ми тада стварно нисмо имали новца, јер су све потрошили. Сада људи раде, успели смо да излечимо земљу. Ја нисам имао дилему, упркос томе што су ме пријатељи из света упозоравали да је то изузетно опасна политичка опција. Био сам свестан да је у питању опстанак државе. Захваљујући томе, данас смо најбрже растућа економија Европе, што је ексклузивна вест за Телевизију Панчево.

* Улагање у Панчево

- Велика је прича о улагањима у Панчево, где је створена велика индустријска инфраструктура. Пуно је уложено у овај крај и биће уложено још више у наредном периоду. За асфалитрање улица, уређивање фасада и Панчево ће бити фантастичан град. Следи изградња аутопута Београд-Зрењанин, што је важно за цео Банат.  Надам се да ћемо за мање од 8 година завршити и брзу магистралу ка Вршцу. Тиме се постиже да људи могу да живе као у Европи. Компаније које су дошле остављаће велики новац самом Панчеву. Квадрат животног простора у Панчеву наставиће да расте.

У све то ми улажемо велики новац, а локална самоуправа се понаша веома професионално. Сматрам да је држава показала велику одговорност и да грађани то виде.  Нарочито ћемо наставити да улажемо у мања јужнобанатска места, као и у враћање наших војника у ове крајеве.

* Како сте перцепирали слом здравственог система Италије изазван епидемијом Ковид-19 и да су јој Русија и Кина прве пружиле помоћ, док солидарност између земаља Европске уније није постојала?

- За то су ме сви нападали, али ја као представник мале земље нисам смео да приметим ту истину. Ми смо Италији много помогли, иако се о томе никада неће причати. Вредност те помоћи износи 8,1 милион евра, док  је де факто укупна цена те помоћи са трошковима транспорта заправо износила око 10 милиона. То је значајна помоћ од једне мале земље каква је Србија. Мени је важно да смо се ми снашли и успешно носили са пандемијом и верујем да ћемо у наредном периоду моћи да додатно ојачамо наш здравствени систем и да сачувамо људе, јер ко зна шта нас чека у будућности.

Када је у питању политика, било је и биће лицемерја и двоструких стандарда, али на то морате да се навикнете.

* Извештај "Freedom House" апострофира Београд због нарочите сарадње Србије и Кине

- Сећам се како су ме оптуживали да сам Сорошев човек, а онда нас је Сорошева организација најгоре нападала. Он је главни финансијер поменуте организације. У сваком случају ми имамо много тога да радимо, много тога да исправимо и ја не бежим од тога, али ако вам извештај пише неко из БИРН-а  ја немам на то да додам ниједну реч.

Био сам нарочито разочаран 2014. када сам био забринут због поплава, када је за радове на  малој реци требало одвојити велики новац.  Онда је БИРН изнео информације како се нешто крало у испумпавању воде у Тамнави. Ми смо то проверили, као и Светска банка и  доказано је да није било крађе, већ да је све протекло у најбољем реду. А онда су појединци из Европске комисије наградили БИРН баш за те лажи који су изнели

Ја од тада немам илузија и не очекујем ништа, већ  схватам да је све у складу са глобалним политичким интересима. Важно је да ми због себе мењамо ствари, да имамо више демократије, боље уређени правосудни систем.

* Како тумачите да је Трамп престао да финансира светску здравствену организацију?

- Не бих да коментаришем то, ми смо имали добра искуства са Светском здравственом организацијом. Волео бих да председник Трамп изађе из кризе  и ужасавам се кампање која се против њега води на територији Сједињених Америчких Држава.  То кроз шта пролази Трамп је права голгота. Погрешио или не погрешио - увек је крив. Полицајац који је убио Флојда је ухапшен, као и други полицајци који то нису спречили. Ми не знамо имена полицајаца који су тамо убијени у немирима. Та кампања говори да су лажни тржишно оријентисани либерални кругови спремни да уложе велики новац у кампању против председника Сједињених Америчких Држава и  да се боре против њега свим недозвољеним средствима. То је скандал над скандалима и тога се сваки частан човек грози када види.

Они су чак нашем фудбалеру дали отказ јер им се није свидело шта је његова жена изјавила. Какве везе његова жена има са тим како он шутира лопту. То само говори каква се хајка води против оних  који нису против председника Америке. Та жена  има право на свој став. Ако је починила кривично дело - гони је. Ако није - не разумем о чему се ту ради. Ја никада нећу да подилазим већини зато што је већина. Поштоваћу већину зато што је то демократија, али нећу да јој подилазим.

* Како тумачите да до 2012. године нисмо знали за битке на Кошарама, Паштрику?

- Тако што су из једног центра наредили да више не сме да се прича о томе као агресији, да су прављени злочини против Срба, већ да се ради о интервенцији попут оне код стоматолога. Као о кампањи као да је била за неки музички спот. Ми смо за добре односе за земљама чланицама НАТО-а који нас је бомбардовао, али би да то назовемо правим именом. Сваког 24. марта обележавамо почетак агресије и имали смо много жртава, више од 2000 људи је погинуло и наше је да тим цивилима, војницима и полицајцима кажемо "хвала" за њихову жртву на олтару отаџбине. Ми то нећемо заборавити.

* О Јасеновцу

- Нама ће први пут да се појавити филм о Јасеновцу. Филм на којем раније нико није хтео да ради, јер нико није хтео да се замера било коме у региону. Хвала Драгану Антонијевићу и његовом тиму што су се прихватили тог  посла. Важно је да наши људи знају шта је био Јасеновац. Колико нам само деце не зна ништа о томе? Захваљујући филму "Бој на Косову" који је толико критикован барем знамо нешто о том догађају.

Тај филм о Јасеновцу је ускоро готов и биће показан јавности. Верујем да ће и уметничком смислу бити одлично урађен, али је и у историјском смислу важно да људи знају какве Библијске размере је имало страдање српског народа са обе стране Дрине. "Истребити Србе систематски" била је основна намера тог система и разлог да народ крене у побуну, јер је хтео само да остане да живи у својој земљи. Тај страх је био ужасан и ја сам задовољан што смо са Републиком Српском успели да реализујемо овај пројекат. Не заборавите да ми са Републиком Српском немамо никаквих свађи и сукоба. Никада више нисмо помагали ни у Црној Гори, ни у Републици Српској. То је нешто што они признају и о чему говоре.

Највећим делом своје историје можемо и морамо да се поносимо и свакако не смемо да скривамо чињенице да се неко не би наљутио.

* Ваше виђење о изјавама појединих политичара о мигрантима, 5Г мрежи...

- Не бих да причам о људима који тврде на митинзима да је земљама четвртаста. Ако је четвртаста морате да ме одведете на њен крај и покажите ми где је тај амбис. У једном месту у Поморављу изашли су да демонстрирају против 5Г мреже. Ми немамо ниједан тендер, ниједан стуб са 5Г мрежом. Ми живимо у 21. веку, прекините с тим и дајте да радимо нешто што вреди и нешто што има смисла.

Једино озбиљно можемо да причамо о мигрантима. Свакако да никоме није пријатно када њиховим градом иду људи који су често нервозни, јер су на путу до овде прошли пакао. То није толики проблем, али наша природа је да верујемо празним причама.

* Како подићи терцијални сектор, нарочито туризам?

- Ми у смо у мају имали 40% повећања броја гостију у сеоском туризму, док је број ноћења повећан за 150%. То показује да људи шире своје интересе  за своју земљу. Наша земља је дивна. Немамо море, али нема га ни једна Аустрија, па ипак има 10 пута веће приходе од туризма  него Хрватска која има море. Ми можемо много тога да понудимо, само нам треба новца и зато ћемо наставити да улажемо, зато нудимо ваучере да би људи ишли што више.

Сви ће вам рећи да Врњачка Бања има мање туриста него Златибор, али то није истина. Људи препознају улагање, јер је у бању уложено 200 милиона евра у протеклом периоду. Људи су ту непогрешиви.

* Разне теме

- Упркос свим недећама минимална зарада у марту је била 510 евра и ја верујем да ће до 2025. стићи до 900 евра. За мене је, уз очување мира и стабилности, то најважније.

Политичке противнике нисам ни поменуо у емисији. Ја верујем у рад, пожртвованост, посвећеност и верујем у одговрне људе који размишљају о себи и својој будућности.

Имамо 40 младих људи на листи, то је свежа крв пуна ентузијазма и пуна енергије. Зато ћемо све урадити на подмлађивању.

Ускоро је мом млађем сину трећи рођендан, па ћу узети дан одмора у току кампање. Ћерка ми је завршила основну школу са одличним успехом и на то сам поносан. Старији син ради већ више од годину дана. За мене је јако важно што је вредан радник.

Желим да истакнем да људи не беже од вредног и марљивог рада, а тржиште је то које ће одредити цену рада. Рецимо, нама заваривачи зарађују барем 80.000 динара, а имамо факултетски образоване са значајно нижим платама. ИТ сектор брзо расте, у пољопривреду ћемо улагати све више, посебно у сточарство и виноградарство, што је важно за многе крајеве Србије. Зауставили смо пад, напредујемо и сада морамо да убрзамо тај напредак.

 

 

Извор: ТВ Панчево